Elektroprivreda BIH sačinila je revidirani plan poslovanja za period 2026-2028 koji bi treba biti usvojen na vanrednoj Skupštini ovog javnog preduzeća zakazanoj za 12. novembar. Prema ovom aktu kojeg je analizirao portal Fokus neminovno je poskupljenje struje kako za domaćinstva tako i za druge potrošače.
“Veoma je važno kupcima i javnosti predstaviti da je postepeno povećanje cijena električne energije, naročito za domaćinstva, uzimajući u obzir troškove proizvodnje, tržišne okolnosti, zakonsku regulativu i potrebu za energetskom tranzicijom, krajnje nužno, ukoliko se želi na duži rok računati na domaće izvore električne energije koji će biti okolinski i klimatski prihvatljiviji od postojećih”, ističe se u ovom aktu.
U više navrata se ističe da je nelikvidnost Elektroprivrede BiH veoma izvjesna (i to u toku planskog perioda) u slučaju da se “nivo prodajnih cijena (u dijelu energije) u javnom snabdijevanju ne približi proizvodnim troškovima”, te u slučaju da se “ne smanji obim finansiranja rudnika uglja za očuvanje njihove likvidnost, na nivo koji ne ugrožava likvidnost poslovanja EP BiH”.
Navode i da nelikvidnost nastupa ukoliko se ne obezbijede potrebna kreditna sredstva neophodna za veliki dio planiranih ulaganja i ako se ne uspiju obezbijediti sredstva neophodna za finansiranje projekata odsumporavanja i denitrifikacije termoblokova.
Da mnogo toga ne štima o tome govore i upozorenja u ovom planu poslovanja koja ukazuju na neadekvatnu naplatu potraživanja po svim osnovama, prije svega od rudnika uglja, kao i od većih potrošača, javnih preduzeća i ustanova, uključujući i naplatu po važećim reprogramima.
Pokrenuto zaduženje od 50 miliona KM
Ukazuje se i na to da se ne poštuje politika upravljanja zalihama, uz neracionalno planiranje nabavki neusklađeno sa kratkoročnim gotovinskim tokovima
U revidiranom Planu poslovanja se navodi da je za potrebe prevazilaženja stanja otežane likvidnosti sa kojom je EPBiH suočena polovinom 2026. godine, “pokrenuta nabavka kratkoročnog kredita sa komercijalnim bankama u ukupnom iznosu od 50 miliona KM”.
Od toga su, kažu, već putem kratkoročnih kredita zaključena dva ugovora na “overdraft osnovi” sa komercijalnim bankama u ukupnom iznosu od 35 miliona KM, dok je u toku i ponovljeni postupak nabavke preostalih 15 miliona KM.
Zašto je EPBiH u krizi? Kao odgovor na to pitanje se navodi sljedeće: Izostanak planiranih investicionih ulaganja, uzrokovanih uglavnom primjenom zakonskih normi u dijelu javnih nabavki, obezbjeđivanja neophodnih dozvola i saglasnosti za realizaciju projekata, zabrani raspolaganja državnom imovinom i pretvorbi poljoprivrednog i šumskog zemljišta, izazovi u poslovanju rudnika u vidu nedovoljnog obima pripremnih radova, zaostatka u otkrivci i zastarjele opreme, čime je ugrožen kontinuitet proizvodnje i isporuke ugovorenih količina uglja.
